Poslovni Prostor

Koliko puta sam slušala (slušali ste i vi) o korenitim promenama oko nas. O menjanju sistema. Ne pojedinaca već nečeg toliko ukorenjenog da je postalo deo folklora, legat ili prokletstvo, ono protiv čega je teško ali svi mislimo da može, samo ako se dovoljno potrudimo. Change is possible. Ne govorim o političkom sistemu (mada nije zgorega i njega menjati) već o društvenom sistemu vrednosti. I, složiću se sa svakim od vas ko kaže da je kolektivitet jedna od utemeljenijih ovdašnjih osobina ali, promene polaze od pojedinaca, od mene, od vas… I, promene su moguće.

Kako su lepo (i korisno) Amerikanci to sebi utuvili u glavu-svaki čovek je gospodar svoje sudbine i samo on može da utiče na njenu promenu. Jedan potpuno optimistički pogled na svet koji će ohrabriti i podstaći Jenkija i da se lakta, ako treba, ali da aktivno krči sebi put. I da zarađuje. Da radi nekoliko poslova, da otvara svoja preduzeća, da kupuje poslovni prostor iz koga će graditi svoju ličnu imperiju.

Nasuprot njima, Srbi se retko odlučuju za samostalni biznis, za kretanje od nule, retko preuzimaju rizik. Ma koliko glasno sebe predstavljali nebeskim, odabranim narodom, najpametnijim i najsnalažljivijim na svetu, u praksi su plašljivi i konformisti, nedovoljno konkretni, kao da ceo život čekaju da im zajednica pomogne. Ali, ta vremena su prošla.

Odavno nema socijalističke uravnilovke, odavno je jasno i da je država blagostanja nerealnost, da država neće intervenisati čarobnim štapićem kako bi pojedinac ispunio želje ili napunio kasicu prasicu. Moramo postati svesni da se u današnjem svetu može propasti. I to vrlo lako. I da se to dešava. Propadanje a ne ono drugo čemu se dobar deo srpske javnosti nada-da im država obezbedi posao. I dok to čekaju, Srbi će se radije zadovoljavati preživljavanjem, umesto da rizikuju kako bi živeli kvalitetnije. Američki san podrazumeva da sve zavisi od pojedinca. Srpsko sanjarenje podrazumeva da neko nekome nešto pokloni.

Ali, zašto su drugi uporniji i hrabriji, pametniji i snalažljiviji od nas?

Ovde je jedno vreme vladala malograđanština koordinirana politikom kapitalizma, politikom imanja a ne znanja. Zato se ljudi nisu odlučivali da svoje veštine, vrednost ili ideje unovče, a zatim i uvećaju, kroz sopstveni posao već su novac trošili na kupovinu poslovnog prostora sa namerom da ga izdaju nekom drugom. Kad je kriza ojačala, kad je kupovna moć stanovništva opala, stalo je ovo poslovanje pa smo došli u situaciju u kojoj je samo u glavnom gradu sto hiljada kvadrata poslovnog prostora prazno. I umesto da u praznom poslovnom prostoru sami započnu neki biznis, Srbi će mesecima čekati zakupca.

Nije problem samo sa praznim lokalima, i cifra koja govori o praznim kućama u zemlji je ona od koje boli glava.

Šta to govori o nama? Koliko je zapravo rasprostranjena boljka posedovanja materijalnog a koliko je raširena boljka neulaženja u privatno poslovanje? Zašto o tome šapućemo?

 

Procenjuje se da Srbija danas ima čak 30 odsto više stambenih jedinica nego domaćinstava, a nemoguće je napraviti odnos iskorišćenog i potrebnog poslovnog prostora. Ovo je jedan skriveni problem koji će, pre ili kasnije, promeniti sliku tržišta nekretnina-prevelik broj građana danas poseduje kvadrate koje u narednom periodu neće moći da zadrži. Kad cena kilovata dostigne nivo cena u regionu, kad očekivano porastu cene komunalija a cene održavanja zgrada postanu realne, i iznad svega, kad se naplaćivanje ovih režija disciplinuje, mnogi vlasnici nekretnina će se naći u problemu. Dodajte na sve ovo i povećan porez na imovinu i shvatićete da je izdržavanje svakog dodatnog kvadrata nekretnine neizdrživo.

I onda ćete ili prodavati ili zagristi tj.stisnuti zube i krenuti u samostalno preduzetništvo.

Poslovni prostor Beograd

Zidalo se u Beogradu nemilice od 2008. pa na ovamo (zidalo se i ranije, ali ovih godina na zamajcu projektovanog profita, zidalo se mnogo više). Izgleda da su se investitori u poslovni prostor u Beogradu preračunali. Samo u poslednje dve godine je sagrađano oko 215.000 kvadrata poslovnog prostora, a čak 60 odsto novosagrađenih lokala u Beogradu još je prazno. Sveukupno gledajući, svaki četvrti kvadrat poslovnog prostora u Beogradu danas nije izdat. Čitave zgrade koje su namenski građene za izdavanje, još nisu useljene.

Iako je bilo jasno da kvadrata ima za tri godine unapred, gradilo se u svim delovima prestonice. Premda je 2010. konsultantska kuća za nekretnine CB Ričard Elis procenila da Srbija u tom trenutku ima 4 puta manje poslovnog prostora nego Bratislava, Srbi su, kanda, malo prešišali željenu cifru. Bez ulaženja u srpsku karakterologiju i mitomaniju, i laiku je jasno da glavni grad danas ima ozbiljan problem sa praznim stambenim i poslovnim zgradama.

Kao i ostalim kategorijama nekretnina, vrednost zakupa poslovnog prostora iz meseca u mesec pada, kirije su niže i za 50 odsto. Najveći udar su pretrpeli najluksuzniji lokali koji su pre sniženja imali daleko najveće cene u čitavom regionu. Doduše, ekskluzivne lokacije u gradu i danas premašuju 150 evra po kvadratnom metru, a oni prostori koji su vlasnicima donosili 20 evra po kvadratu danas se izdaju tek za 12-14 evra po kvadratu. Beograd trenutno može da ponudi oko 419.000 kvadrata za izdavanje poslovnog prostora klase A, od čega je prazno oko 28 odsto. Manje luksuzni lokali, koji su svrstani u B kategoriju, za nijansu se lakše izdaju. Inače, cena izdavanja lokala u Beogradu se formira na osnovu lokacije, površine i perioda zakupa.

Veliki lokali, očekivano, najteže pronalaze kupce i zakupce. Sve preko 200 kvadratnih metara će vrlo teško naći klijenta zbog opšte tendencije smanjenja operativnih troškova poslovanja. Najčešće se traži prostor od 60 do 100 kvadrata.

U kriznoj 2012.godini se lokali u Beogradu ne prodaju. Tačnije, broj prodatih lokala je toliko mali da je zanemarljiv. Prodaje su učestalije tek onda kad se banke oslobode kvadrata koji su bili pod hipotekom.

Najveći broj poslovnih objekata nalazi se u Novom Beogradu u okolini Arene i u užem centru grada. Dobre lokacije drže relativno dobru cenu. Knez Mihailova, recimo, skoro uvek ima popunjen poslovni prostor, iz jednostavnog razloga jer on donosi dobar profit. Na potezu od Terazija do Kalemegdana slobodnih lokala nema, a cene su i dalje visoke, mesečno između 100 i 150 evra po kvadratu. Prodaja poslovnog prostora u beogradskom centru će i vaše naslednike obezbediti do kraja njihovog života. Postao je urbani mit da je jedan lokal u pešačkoj zoni glavnog grada prodat za 13.000 evra po kvadratu. Kakva brojka!

Stanje je isto i u unutrašnjosti Srbije. Gotovo svuda su puni samo kineski tržni centri (gde se redovno izdaju samo manji lokali). Sav ostali poslovni prostor, teško nalazi stanare bez obzira na to što ima i onih gde kirija košta samo oko pet evra po kvadratu. Nekada atraktivni tržni centri u Beogradu na primer „Čumićevo sokače“, „Siti pasaž“ i „Milenijum“ prvo su izgubili posetioce, a onda i zakupce.

Listajući oglase u kategoriji poslovni prostor Beograd-izdavanje nailazimo na neke starije oglase: lokal od 23 kvadrata u Birčaninovoj ulici za 200 evra mesečno, jedan u Bloku 44 od 25 kvadrata za 250 evra mesečno, zatim poslovni prostor od 30 kvadrata na Crvenom krstu za 200 evra mesečno, ili u centru, u Makedonskoj ulici, poslovni prostor od 140 kvadrata za 1000 evra mesečno.

U gradu se mogu naći i kvadrati građeni po standardima pametnih zgrada čija je cena, razumljivo, nešto veća. Međutim, pitanje je da li ih iko danas traži.

Izvor: Novosti, Blic

Lokali Izdavanje

Oni koji poseduju lokale za izdavanje našli su se u paradoksalnoj situaciji da je cena zakupa pala pre dve godine i da se drži na tom niskom nivou ali, iako je nominalno ista, danas je potrebno skupiti mnogo veću sumu novca za zakup nego prošle godine u ovo vreme. Za lokal izdavan za 500 evra mesečno prošlog leta ste izdvajali 51 hiljadu dinara a danas je potrebno čak 59 hiljada! Svašta se dešava kad se strana valuta uzme za domaću!

Iznajmljivanje nekretnina se po nepisanom pravilu kod nas obračunava u evrima a isplaćuje u dinarima. Kad govorimo o izdavanju lokala, to je pravilo bez izuzetka. Uobičajeni ugovorni način obračuna cena iznajmljivanja poslovnog prostora u Srbiji sa padom vrednosti domaće valute zaista pravi velike probleme firmama koje zakupljuju lokale.

Aktuelni Zakon o deviznom poslovanju dozvoljava da se usluga izdavanja stanova i poslovnog prostora, kao i kupoprodaja, naplaćuje u devizama. Uslov je da se novac prebacuje sa računa na račun. Ali, svaki ugovor, koji je zapravo dogovor dve strane, može da se raskine, promeni ili aneksira.

Dok Zakon nije prihvatio stvarnost, cena se formalno iskazivala u dinarima, a novac se iz iz ruke u ruku isplaćivao u devizama. Zakupci, koji su u svojim ugovorima sa vlasnicima nekretnina kao osnov odredili deviznu klauzulu, napravili su grešku što istim dokumentom nisu predvideli procenat rasta ili pada valute. Da je taj procenat predviđen, onda bi se ugovori korigovali ako valuta pređe utvrđenu granicu. Sada gazde nemaju nikakvu obavezu da spuste cenu, kao što ni banke nisu korigovale rate kada je skočio švajcarski franak.

Bilo da se zakupnina plaća u evrima ili dinarima, nije lako zaraditi za nju. Brojni vlasnici lokala za izdavanje u Srbiji su u poslednjih nekoliko meseci stavili katance na brave. Pre toga su pokušavali sa promenom zakupaca ali slabo ide na svim oblastima. Jedino što danas opstaje su lokali koji donose stabilan profit: kafići, osiguravajuća društva, prodavnice mobilnih telefona i banke. Novih zakupaca lokala u centru gradova sve je manje, mnogi su se zbog visoke cene zakupa iselili na periferiju, ali i pored toga kirija se ne smanjuje.

Prošetajmo Srbijom kako biste stekli konkretniju sliku o cenama izdavanja lokala.

U Kragujevcu se lokali izdaju po cenama nižim za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, osim u ekstra zoni gde vlasnici i dalje drže stare cene pa se kvadrat izdaje za 30 evra mesečno. Za prostor od oko 25 kvadrata mesečno treba izdvojiti od 300 do 500 evra, u zavisnosti od atraktivnosti lokacije.

Polovina poslovnog prostora u novosadskim tržnim centrima nije zakupljena. Javno preduzeće „Poslovni prostor“ često oglašava licitacije za poslovne prostore i skladišta u Novom Sadu, sa prosečnom početnom cenom kvadrata od 350 dinara. Najjeftinija zakupnina je 2.760 dinara za kvadratni metar malog lokala koji se izdaje u Jevrejskoj ulici, a najskuplji je prostor od 391 kvadrat na Trgu slobode, predviđen za bankarstvo, ugostiteljstvo i trgovinu – 887.179 dinara. Sa tržnim centrima je ista situacija kao u glavnom gradu: kineski tržni centar je pun zakupaca, dok je „Bazar“ krov za lokale pune prašine i paučine.

I u gradu na Nišavi je izdavanje lokala jeftinije između 20 i 50 odsto nego što je bilo pre dve-tri godine. Najviše praznog poslovnog prostora ima u tržnim centrima „Kalča“ i „Podzemni prolaz“ gde izdavanje lokala donosi od 15 do 40 evra po kvadratu. Samo u užem centru Niša oko 400 lokala je prazno, a treći po veličini grad u Srbiji više nije atraktivan ni Kinezima.

Podaci čačanskih agencija za nekretnine pokazuju pozitivne promene na tamošnjem tržištu. Naime, centar grada je zanimljiv budućim bankama koje se interesuju za kupovinu poslovnog prostora po cenama od 3.000 do 3.500 evra po kvadratu.

Izvor: Novosti

Mudra Vikipedija kaže: „ kaleidoskop je cev sa ogledalima u kojoj se nalaze sitni šareni predmeti, kamenčići, perle, staklena zrnca ili šareni papirići. Kako se cev kaleidoskopa prilikom gledanja rotira, objekti u njoj se mešaju i stvaraju se različiti vizuelni oblici. Svi stvoreni uzorci imaju karakterističnu simetriju zbog ogledala i menjaju se pri svakom pokretu. Kaleidoskop se najčešće koristi kao igračka za decu.“

Posmatranje situacije na tržištu nekretnina u Beogradu je baš poput gledanja kroz kaleidoskop. Razlika je što, umesto dečije, privlači pažnju velikih ljudi koji traže krov nad glavom ili koji pokušavaju da zarade neki novac učestvujuću u šarenoj priči zvanoj građevinarstvo u Srbiji. Naime, iz mudre Vikipedije smo saznali da slika koju ćete videti kroz čudesnu spravu zavisi od toga kako rotirate cev. Nešto poput toga, slika o stanju na beogradskom tržištu nekretnina zavisi i od kategorije koju posmatrate. Kompletna, široka slika daje jedan utisak ali, ako posmatrate neku kategoriju pojedinačno, imaćete potpuno različit dojam. U stvari, moglo bi se reći da je stanje isto (loše) za sve, osim kad se posmatra kategorija garsonjere Beograd.

Ma koliko da potražnja za svim ostalih vrstama nekretnina, u najblažem obliku rečeno, stagnira, garsonjere su i dalje vrlo tražene. Po brzini kojom se izdaju čim se pojave na tržištu, moglo bi se reći da ih je nedovoljan broj. Izdavanje garsonjera u Beogradu je, dakle, proces koji se brzo završava, proces u kome se mora delovati munjevito.

Dok ovo pišem, pokušavam da se setim primera da je neko iz jedne garsonjere prešao da živi u drugu. Ne uspevam da se setim jer se to danas vrlo retko dešava. Garsonjere postaju dom prvenstveno starijim srednjoškolcima i studentima a sa prelaskom u ozbiljnije životno doba ide i prelazak u nekretninu veće kvadrature. Hoću da kažem da je garsonjera uglavnom doživljavana kao privremena stanica pa zato zakupci i nemaju neke velike zahteve u vezi sa uređenošću, opremljenošću pa ni lokacijom. Sve što bi im smetalo, da su u poziciji da biraju stan za ceo život, prilikom odabira garsonjere ne primećuju ili svesno zanemaruju. Zato i vlasnici garsonjera, skoro po pravilu, nemaju problema prilikom pronalaženja zakupca.

Za to vreme, vlasnici većih stanova moraju da se dovijaju na razne načine pa i da samoinicijativno smanjuju stanarine ili čak da pređu na izdavanje stanova na dan samo kako bi sprečili da im nekretnine zvrje prazne. Garsonjere su zadržale svoje dobre cene, pogotovo one u novogradnji. Čak i u letnjoj sezoni, koja važi za mrtvu kad je izdavanje nekretnina u Beogradu u pitanju, oglašene garsonjere planu već prvog dana. Postalo je sasvim uobičajeno da za garsonjeru na Banovom Brdu morate mesečno izdvojiti i 200 evra koliko bi vas koštao i mesečni zakup duplo većeg stana na Vračaru.

Pomenuli smo retke zamene jedne garsonjere drugom, međutim, vrlo je često da se stariji, veliki, porodični stanovi menjaju za nekoliko manjih stambenih jedinica, najčešće u vidu garsonjera. One se, kasnije, vrlo lako izdaju za lepe svote novca.

Shodno svemu navedenom, i prodaja garsonjera u Beogradu ide vrlo lako pa se investitori odlučuju da sve veći udeo stambenih jedinica u zgradama zauzimaju baš one.

Dakle, kaleidoskop kaže da vlasnici garsonjera u Beogradu dobro i sigurno posluju i u ovim kriznim vremenima, a podstanari koji nameravaju da žive u ovoj vrsti nekretnina imaju problema da pronađu slobodnu na željenoj lokaciji. Kako drugačije ovo zvuči kad se poredi sa problemima vlasnika većih stanova u bilo kom delu grada!

Potrebno je samo malo okrenuti ugao posmatranja i moći ćete da gledate potpuno novu sliku. Možda vam se neće svaki put svideti ono što ugledate ali, ništa zato-malo rotacije i nova perspektiva je pred vama.

Stanovi Izdavanje

Došli ste u fazu kad umesto kategorije stanovi za izdavanje obraćate pažnju na kategoriju stanovi na prodaju. Pripremite se i upoznajte sa budućim troškovima.

Naiđe onaj trenutak u životu kad je svega dosta. Nema tolerancije i nema razumevanja za drugu stranu. Jednostavno, kad pomisliš da je vreme da odeš „tamo gde je sve po tvom“. I u tom momentu sve situacije koje prate proces izdavanja stanova ili življenja u stanovima koji se iznajmljuju postanu nešto s čime više ne želite da se bakćete. Onda vam ne preostaje ništa drugo nego da sebi kupite nekretninu.

Nije lako istrpeti hirove koje svaki stanodavac ima. Ako ste u mogućnosti da kupite stan, nema razloga za „trpljenje“ bilo čega. Realno gledajući, danas najčešći način dolaska do nekretnine je kupovina na kredit. Pošto je to dugoročna obaveza, razmislite dobro pre nego uletite u ovaj poduhvat. Stari dobri preporučivani recept je stavljanje na papir razloga „za“ i „protiv“. Pokušajmo da izračunamo koliko, zapravo, jedan kredit košta.

Pre ulaska u bilo kakav aranžman sa bankom, dobro se informišite i zatražite savet stručnjaka, i to nepristrasnih. Neko, stavljen u sličnu poziciju, je lepo primetio da poznanik-bankar je ipak prvo bankar, pa tek onda poznanik. Ne potpisujte nepovoljne ugovore o kreditu sa bankom u kojoj vam radi poznanik koji je sve sredio i završio. Ne žurite, upoznajte se sa osnovnim pojmovima i iščitajte iskustva klijenata raznih banaka. A onda ipak konsultujte nekog stručnijeg, dobrog ekonomistu ili udruženje građana koje se bavi ovim stvarima.

Uslovi se razlikuju od banke do banke, tipa kredita, konkretnog klijenta (oni koji rade u javnim preduzećima, bankama, lekarskim ili farmaceutskim firmama se smatraju stabilnijim, pa takvi klijenti dobijaju bolje kamatne stope). Zavisi i od stana koji se kupuje. Praksa je pokazala da se najniže kamate dobijaju za stanove kupljene u Belvilu ili naselju Stepa Stepanović.

Kredit od 50.000 evra na 25 godina (300 meseci) podrazumeva kamatu od 5,5 odsto(6M euribor od 1odsto plus marže od 4,5 odsto). Rata za taj kredit bi bila 307,04 evra. Nakon 300 otplaćenih rata, saldo izgleda ovako: ukupno je plaćeno kamate u iznosu od 42.133 evra, ukupan iznos koji se vraća je 92.133 evra. Praktično, banku ste častili iznosom za koji ste mogli da kupite još jedan stan.

Od 2007. na ovamo, vrednost 6M euribora se kretala u rasponu od 5,4 do 0,94 odsto. Ako uzmemo neku srednju vrednost 6M euribora od 3 odsto (ukupna NKS 3 odsto plus 4,5 odsto dobija se 7,5 odsto) i ubacimo u kalkulator za iste uslove kredita dobijamo mesečnu ratu od 369,50 eura ili povećanje rate od 62 evra mesečno. Ako bi vrednost 6M euribora porasla za još jedan odsto na 4 odsto ukupna NKS bi bila 8,5 odsto. U tom slučaju, rata se uvećava na 402, 61 evro ili za oko 95 evro mesečno. Znači da banku častite stanom većim od onoga koji ste sebi kupili.

Ako pak niste sigurni u kreditiranje, nastavite sa životom u stanovima za izdavanje. Umesto da plaćate mesečno 350 evra na ratu kredita za stan, taj novac oročite u banci. Izgledalo bi to ovako:posle prvih godinu dana štednje (uz oročenje i godišnju kamatu od 5 odsto) imate sumu od 4200 evra. Na taj iznos na sledećih godinu dana se dobija kamata od 210 evra što sa novim polaganjem od 4200 evra daje zbir od 8610. Za narednih godinu dana oročenja se dobija 430 evra i tako redom računajući dođemo do podatka da je moguće za približno 10 godina ovakve štednje sakupiti iznos od 50.000 evra. Na ovaj način nema ni dodatnih troškova prilikom podizanja kredita, provizije za obradu zahteva, premija osiguranja kod NKOSK, procenitelja.

Ostaje samo pitanje nad pitanjima: kako mesečno uštediti 350 evra kad se plaća stan ili gde živeti za tih desetak godina? Možda, ipak, još uvek nije vreme za život po svom…

Izvor:efektiva.rs

Prodaja Placeva

Brojne prodaje placeva u samom centru Beograda su, sudeći po navodima iz Katastra, i danas prodaje voćnjaka, livada i pašnjaka.

Neću da vas učim da razmišljate, iako PISA testovi govore da to ne umemo ni vi ni ja, iako rezultati prethodnih izbora govore da to ne umemo ni vi ni ja.

Neću da vas učim da psujete. Ako ste odrasli u Srbiji, umete to i bez mojih sugestija. Ako imate više od osamnaest, zajedno ćemo, i to naglas, nekoliko puta dok ne dođemo do kraja teksta. Ako imate manje od osamnaest, nemojte, nije fer prema vašim roditeljima, ovi sa strane će odmah reći kako oni nisu dobro odradili posao.

Dakle, nećemo donositi nikakve zaključke. Nećemo aludirati. Samo ćemo, svako iz topline svoga doma, pročitati koliko buke može podići jedna obična prodaja placeva, na Vračaru, recimo.

Više od mesec dana beogradska čaršija bruji o nekakvom placu u Skerlićevoj 20, u blizini Hrama Svetog Save i Narodne biblioteke Srbije. Reč je o parceli kupljenoj prošle godine za 1,5 miliona evra, na kojoj je planirana izgradnja zgrade od 3500 kvadrata. Prema ugovoru, predmet kupoprodaje je porodično-stambena zgrada sa tri stana koji se nalaze na katastarskoj parceli površine 744 kvadratna metra. Među 11 novih vlasnika stanova i investitora su se našli i ministar odbrane Dragan Šutanovac sa suprugom. Bračni par Šutanovac i ostali investitori planiraju da sagrade 1.155,82 kvadratna metra podzemno i 2.608,45 metara kvaratnih nadzemnih etaža. Rešenjem o odobrenju izgradnje predviđeno je da u objektu bude sagrađeno devet stanova, jedan lokal i 24 garažna mesta.

Gradnja k’o i svaka druga, ne bi podigla toliko prašine da nije upleten ministar koji je u svojoj imovinskoj karti naveo da ne poseduje nikakvu imovinu. Otkud pare za ovakvu investiciju, pitaju se dokoni Srbi. Međutim, pravi okidač za medijsku hajku je podatak do koga su novinari došli prateći ovu priču-deo placa od dva ara na ovoj elitnoj lokaciji zaveden je u katastru kao pašnjak prve klase.

Svakako, ovo nije usamljen primer. U Beogradu se i dalje mnogo placeva prodaje kao pašnjaci, voćnjaci i njive iako nemaju tu funkciju više od 50 god. Priča o “pašnjaku” govori o stanju nesređenog katastra i o sistemskoj lenjosti i korupciji u Republičkom geodetskom zavodu (katastru).

Sve je to građevinsko zemljište, naravno, ali u u zemlji toliko ogrezloj u korupciji, retki su oni koji neće pomisliti da nadležne institucije ne prevode zemljište u skladu sa njegovom namenom kako bi ostavili mogućnost za uzimanje mita. To je stara naša boljka koja daje otvoren prostor za ponude ispod stola i za čašćavanje. Ako ne krenete tim putem, vaš zahtev za konverziju će godinama čekati rešenje. Pa vi sami odlučite kako dalje.

Dakle, kod pomenute prodaje placa, najspornija su 215 kvadratna metra zemljišne površine zavedena kao„pašnjak prve klase“. Koliko bi koštalo njegovo prevođenje tj.konverzija u građevinsko zemljište? Javnost spekuliše o cifri ali uz malo proste računice se dolazi do brojke koja mora da se isplati Gradu po ovoj osnovi. To je brojka od koje se vrti u glavi a koja još uvek nije poznata ljubopitljivoj javnosti. Slovo zakona kaže da konverzija zemljišta prve kategorije u ekstra zoni košta 50 odsto tržišne vrednosti zemljišta. Na onih plaćenih milion i po evra, koliki je to dodatak za prateće dažbine?

I da li je prenamena ovog zemljišta već urađena kao što se podrazumeva da bude gotovo pre dobijanja građevinske dozvole?

Nemamo nameru ništa da spočitavoma ministru i družini sa kojom je ušao u ovu investiciju. Samo pitamo za prijateljski savet kako da do rešenja o konverziji zemljišta dođemo u isto vreme kad i do lokacijske dozvole ili sa početkom radova, koga u RGZ-u da častimo i koliko da ponudimo. Da se ne obrukamo. Može još i savet kako da krenemo u veliku investiciju ako smo javnosti objavili da ne posedujemo skoro ništa od imovine. Eto, samo toliko pitamo.

Izvor: Pištaljka, B92

Nekretnine Beograd

Pre samo četiri godine tržište nekretnina je doživljavalo zlatne trenutke. Vlasnik nekretnine u Beogradu koji bi se odlučivao na prodaju je dobijao suvo zlato (tadašnje cene su dostigle najveći zabeleženi nivo), veliki broj radnika koji je bio zaposlen u ovoj oblasti zarađivao je suvo zlato. Onda je zavladala svetska ekonomska kriza i sve je krenulo nizbrdo.

„Cena-prava sitnica“. Nekretnine u Beogradu (stanovi) se grade po najvišim cenama u Srbiji-za prošlu godinu je trošeno 108.912 dinara po metru kvadratnom.

Pored problema koji su zajednički svima u građevinskoj oblasti, postoje i neke specifične karakteristike koje se odnose samo na oblast prodaje nekretnina u Beogradu. Tržište stanova u Beogradu je potpuno zamrlo, što govori da su cene previsoke. Kupaca nema čak ni po trenutnim sniženim cenama ( pad je vidljiv u svim delovima grada, npr.na Vračaru su cene niže za 25 odsto, a u rubnim delovima Rakovice za 10 odsto). Nekada se stan na Dedinju ili pored Arene nije mogao kupiti bez tri i po hiljade evra, a danas je potpuno drugačije. I pored toga, ne može se govoriti o vidljivom poboljšanju kad je prodaja stanova i nekretnina u Beogradu u pitanju.

Jedna od olakšavajućih okolnosti potencijalnim kupcima je otvaranje zajedničke baze podataka o prosečnoj vrednosti kvadratnog metra. Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita na osnovu 65.000 osiguranih zajmova sačinila je bazu podataka-Domeks indeks nekretnina. Svaki kupac stana može na sajtu NKOSK da proveri kretanje cena kvadrata po regionima, opštinama i oblastima u Srbiji od 2007. do 2011. Cilj je da se omogući realno sagledavanje cena nekretnina tako da prodaja nekretnina u Beogradu neće biti način da se dođe do one sume novca koja je vlasniku potrebna u tom trenutku, već će cenovnik morati da se usklađuje sa Domeks indeksom.

Procene agencija za nekretnine u Beogradu istaknute u oglasima i izrečene u javnosti, nisu uvek odgovarale realnom stanju. Mnogo puta su njihove vrednosti bile znatno veće nego što se kasnije ispostavilo i kao takve nisu predstavljale realnu sliku tržišta nekretnina. Baza podataka je zasnovana na vrednosti navedenoj u kupoprodajnim ugovorima i isplaćenom novcu koji je prošao preko računa banke. Zavedeni su i podaci o tipu nepokretnosti, kvadraturi, opštini na kojoj se nalazi, u kom trenutku je izvršen promet.

Pored ostalih vrsta nekretnina, i prodaja kuća u Beogradu će biti obuhvaćena Domeks indeksom, naime predviđeno je odvajanje kategorija stanovi i kuće. Ionako se ove dve vrste nekretnina različito kotiraju na tržištu jer se u Beogradu prodaje mali broj kuća (oko 2 odsto ukupno prodatih nekretnina) dok je u manjim mestima situacija obrnuta.

Osnovna primena Domeksa je periodična promena tržišne vrednosti nepokretnosti koja služi kao predmet obezbeđenja potraživanja. Takođe, ovaj indeks može biti od koristi i ovlašćenim sudskim proceniteljima, analitičarima, agentima i, naravno, prodavcima i kupcima za realno sagledavanje tržišnih kretanja. Tek nakon pregleda ovog indeksa, može se steći slika o validnosti oglasa o nekretninama u Beogradu, i o tome koliko su oni zaista realni.

Cena nekretnine u Beogradu i izdavanje stanova u glavnom gradu su u direktnoj korelaciji. Naime, formula za formiranje cene je otprilike sledeća: cena stana je jednaka prihodu koji se dobija dvadesetogodišnjem izadavanjem. Međutim, u današnjim okolnostima, ova cena se retko postiže.

Skoro polovina građevinske aktivnosti u Srbiji odlazi na novogradnju u Beogradu. To je uglavnom zbog državnih subvencionisanih projekata jeftine stanogradnje. Država je investitor na zemljištu kojim raspolažu državne institucije na obodima grada. Lokacije su potpuno opremljene (do sada u vlasništvu Vojske) i ustupaju se u zamenu za izgrađene kvadrate njenim pripadnicima. Međutim, da bi se ozbiljnije spustile cene nekretnina, potrebno je da se godišnje gradi najmanje milion kvadrata.

Kad se već odluče za kupovinu stana, ljudi se uglavnom opredeljuju za novogradnju jer svi vole da budu prvi vlasnici pa su spremni i da to zadovoljstvo malo više plate. S druge strane, pitanje je kolika je, zaista, razlika u ceni jer je kupovina stana u staroj gradnji-trošak za renoviranje u najavi.

To je možda najizraženije kod nekretnina – kuća u Beogradu. Prodaju se tek one potpuno oronule koje zahtevaju veliki novac za dovođenje u stanje u kome se može živeti u njima ili one novoizgrađene u elitnim delovima grada. Njačešće, ipak, kuće se kupuju jer uz njih ide i plac do koga je u Beogradu danas sve teže doći tako da se kuća odmah sruši a na njoj niče višespratnica.

Nekretnine Novi Beograd su vrlo dugo bile sinonim za novogradnju. Danas je ovaj deo grada drugo ime za kvalitetan poslovni prostor. Kao što je slučaj sa svim vrstama nekretnina, i ovde je ponuda bogata i kvalitetna, znatno bogatija od trenutne tražnje.

Izvor: Politika, Blic, Danas

Agencije za nekretnine Beograd

Agencije za nekretnine u Beogradu uzimaju visoke provizije za svoje usluge i delanje koje ne zahtevaju nikavu vrstu licence ili sertifikata. Međutim, sa opadanjem prodaje stanova, opada i njihova zarada.

Kad odem kod frizera, uglavnom ne sugerišem mnogo. Uzdam se u to da je uz mene profesionalac koji svoj posao zna mnogo bolje od mene. Da se razumemo, dam neke osnovne naznake šta očekujem ali se oslanjam i na to da me frizer-profesionalac vidi kao „ kompletan slučaj “ (iš, zavidnici-nisam ja slučaj u onom smislu koji vam upravo pade na pamet. Loš izbor reči). Dakle, onog trenutka kada sam ušla u njegove poslovne prostorije, u najvećoj meri sam odabir načina delanja prepustila profesionalcu. Naravno sve funkcioniše tako da, nakon analize i uz konsultacije, frizer odluku prepusti meni. Ali, najbolji deo je što je predlog tako formulisan i tako sugestivno iznet da meni ne preostaje ništa drugo nego da se složim. Salon napustim zadovoljna, frizer ostane takođe zadovoljan jer je opet pogodio (dobro, i zato što je pogodak naplatio).

Kuvaru u restoranu ne govorim kako da mi spremi čorbu (man’te se aluzija o zapržavanju čorbe!), još manje zubarima dajem savete na koji način da pristupe lečenju mojih zuba. Ne dobacujem ni taksisti u koju kolovoznu traku da se prestroji. Imajući u vidu sve gore navedeno, reklo bi se da na isti način prilazim poslovima kojima se bave agencije za nekretnine u Beogradu. Trebalo bi, ali nije tako. Zašto, o zašto-zavapiće agenti. Čemu diskriminacija i na osnovu čega? Jeste nefer, verovatno, ali moje nepoverenje su stekli i sticali godinama unazad, preko mojih ili preko leđa mojih prijatelja.

Moram da vam priznam da negativan stav prema njima gajim još od davnina, kad sam saznala koliko zarađuju. Provizije agenata su mi delovale bezobrazno velike u poređenju sa mojom ali i sa platama svih ljudi oko mene. Da, ja sam zavidna, i da, ja sam materijalista, priznajem i ne menjam. Ali, saosećam.

Danas ni zaposlenima u agencijama za nekretnine u Beogradu ne cvetaju ruže. Daleko od toga. Ima već tri godine kako se smanjuje potražnja za stanovima a njihova cena drastično opada. Što bi reklo-agentima je sve nesigurnije parče ’leba. Najgora je ona: imati pa nemati.

Uznemiravajuće mali broj nekretnina se proda a dobar deo transakcija se vrši bez posrednika, u direktnom kontaktu kupac-prodavac.

S toga mi je bila sasvim razumljiva akcija „ Pet dana do stana“ kojom su agencije za nekretnine i banke zajedničkim snagama pokušale da privuku kupce. Naime, Investiciona konferencija o nekretninama na beogradskom Sajmu je u intervalu od pet dana nudila povoljnije uslove: snižene provizije agenata, smanjene bankarske kamate a vlasnici stanova su snizili cene. U praksi je to izgledalo ovako: stan od 50 kvadratnih metara u Beogradu sa cenom od 70.000 evra je za vreme akcije plaćan 67.000 evra. Uz bankarsko smanjenje kamate, za stambeni kredit na 25 godina, ušteda je bila 50 evra mesečno po rati.

Svima lepo. Kupci na svojoj koži osete svako sniženje, ma koliko na prvi pogled ušteda delovala minimalna. A agentima je bolja bilo kakva zarada od nikakve. Zakoni tržišta su čudni ali razumljivi u svojoj jednostavnosti. Ne bih se iznenadila kad bi se takve akcije češće organizovale.

Međutim, ne bih se iznenadila ni kada bi klijenti zahtevali da zaposleni u beogradskim agencijama za nekretnine imaju nekavu potvrdu kompetentnosti. Ne znam kako se to reguliše (tj.znam da se sada kod nas nikako ne reguliše) ali bi neka licenca, diploma, sertifikat bili odlični pokazatelji zašto bismo svoje poverenje, a na kraju krajeva i novac, ostavili baš tom agentu ili njegovoj firmi. Nije zgorega imati neki garant da je kvalitet usluga koje pružaju neko pre nas ocenjivao i procenio da su dovoljno kompetenti da daju predloge u vezi sa iznajmljivanjem ili kupovinom nekretnine koje su, u svakoj prilici, ozbiljne odluke.

Izvor: RTS

Vikendice Prodaja

Ako neko naleti na prodaju vikendica među nekim od brojnih ponuda na sajtovima koji se bave grupnim kupovinama, nek mi prosledi detalje. Unapred zahvalna.

Lenjo, tropsko veče u Beogradu. Poslednji radni dan u nedelji gotov, razdraganost i polet, takođe. Da, vikend je preda mnom ali još uvek me to saznanje „ne radi“ dovoljno, stigao umor. Stigle i godine, rekli bi dušebrižnici. Mada, priznajem, nekada bi poslednji minut radnog dana bio prvi minut fenomenalnog dana. Nekada. Danas, odgledaću seriju i bez pravljenja agende i proveravanja mejla, zaspati u normalno vreme. Bez podešavanja alarma za sutrašnje jutro.

Grad je zatočenik vrelog talasa duže od dve nedelje, sparina je ogromna, nema povetarca, često mi se čini da nema ni vazduha.

Iako liči, nije ovo alibi tekst. Znate ono kad nemate o čemu da pričate pa udarite o vremenu. Vreme je sigurica. Uvek bude materijala za dve-tri razmenjene rečenice. E, pa, nije sad to u pitanju. Ovo maksimalno toplo leto, u kome je godišnji odmor još daleko, mene tera da žudim za vikendicom. Žudela bih ja i za plažom, al’ tu nema vajde. Kad mora da se radi, onda mora.

Dodatna okolnost zvana boravak u stranoj zemlji moju žudnju za ekspresnim odmorom rapidno umanjuje. Ja bih ono neplanirano, brzinsko pakovanje i beg od stvarnosti na dva dana. A priznaćete da je to prilično komplikovanije kad su uključeni prelazak granice i prijava boravka. Ma, neka, ja bih u vikendicu.

Bez zakazivanja termina i svega što ima veze sa administracijom. Bez preterane organizacije, preusmeravanja poziva i brige oko rominga. Bez razmišljanja koliko hrane smem da ponesem (ako ne ponesem, koji lokali su salmonela free). Ja bih tamo gde mogu i ljubimca da povedem. Hoću u vikendicu.

U seriji koju pratim ovog petka uveče, jedna od omiljenih mi junakinja izgovara: “Od previše prirode čovek može da poludi“. Evo meni očekivanog okidača. Psujem, vičem, vrištim, kunem, cipelom ne gađam (ipak mi je to jedini TV uređaj, karticu nisam kupila. Još.) Premda sam dobra u disciplini svađanja sa tv prijemnikom, sve ređe to radim. Zato što sve ređe imam vremena za nju, ne zato što me sadržaj ne inspiriše na svađu. A kad bih kupila neku od vikendica na prodaju, tamo ne bi bilo mesta za malu crnu kutiju. Život uživo bi se odvijao u mojoj vikendici. Ako publika mora, može i publika-dozvoljen je boravak i još ponekim primercima ljudskog roda u mojoj vikendici. Ponekad.

Čovek može da poludi od previše smoga, od previše posla, od previše buke, od premalo sna, od premalo mira i lepote. Od prirode-ne. Od boravka u prirodi-ne. Ali, ako slepo verujete inače sugestivnoj junakinji meni omiljene serije, ne pokušavam da vas ubedim kako je ona slagala. Samo, verujte i meni pa u prirodi boravite kratko, ili taman, nikako previše. Da ne preispitujemo dalje, ni ja nisam bogznakoliko vremena spremna da podarim vikendici, i ja propagiram povremene, kraće odmore a ne trajno preseljenje. Valjda srž i leži u imenu: vikend-vikendica, dva i po dana sasvim dovoljna za uživanje, regeneraciju i odmor. Možda ne baš za odmor ali za privid odmora koji će vas držati od ponedeljka do srede kad je ponovo dozvoljeno da krenete s maštanjem o vikendašenju.

Zaista, slažem se da je ovo prava mera za divljinu, osamu i apsolutnu tišinu. Možda bi sve preko toga bilo opasno poigravanje sa dosadom, usamljenošću i prazninom. U strahu od frustracije, ne pokušavajte. Prodaju vikendica shvatite kao poziv na odmor a ne pokušaj deurbanizacije vaše esencije razvijane na vrelom asfaltu. Samo dobro je moguće u vikendicama. Čvrsto verujem i vredno radim na otelotvorenju plana kupovine jednog komada.

Stanovi Beograd

Nezaobilazne teme pri svakom okupljanju ženskog kružooka u bašti omiljenog kafića, već neko vreme su nam ljudska okrenutost sebi, samoživost i samovanje. Razmatramo zašto je sve manje parova, što se muškarci i žene na zabavljaju i ne prilaze jedni drugima. Za to krivimo muškarce, ofkors. I onda je Ona prostrla jednu teoriju kako su isti, a mi ih drugačije gledamo. Nisu svi muškarci isti već su ista sledeća dva polja: stanovi/Beograd i muškarci/Beograd. Jedini lek je provodadžisanje. Tako je krenulo obrazlaganje…Taksativno i argumentovano, a kako drugačije.

To mu dođe kao kad imaš kul druga. Smejete se i plačete zajedno, glupirate i pijete, tražite lek za rak, zoveš ga u pola dva da biste protumačili sms koji ti je „onaj“ poslao, i sve ostalo što najbolji kul drug radi. Ali on je singl. I ti mu tražiš devojku. Situacija ista kao sa stanovima u Beogradu za izdavanje: imaš odličan stan, ti si ga sredila po svojoj meri, sve je savršeno ali za nekog drugog. Iako je odličan po svim parametrima, ti u njemu ne živiš, spremna si da ga prepustiš čak i potpunom strancu. Izdaja, pardon, izdavanje.

Kod kategorije stanovi u Beogradu za prodaju situacija je malo delikatnija. Moglo bi se reći da je to drug kome tražiš ženu. Nije on materijal za prolazne veze. Godine vašeg druženja su ga potpuno formirale i oblikovale u idealnog muškarca kome preostaje da se skrasi za život ceo. Jednostavno, njemu je potreban trajni vlasnik.

Sledeće je savim razumljivo: stanovi Beograd (iznajmljivanje kategorija) su naši sinovi. Izašli su na tržište pa, u zavisnosti od zainteresovanosti klijenta, odlučićete zajedničkim snagama da li je iznajmljivanje privremeno ili na duže staze. Nikako zauvek. Nijedan podstanar (pardon, žena) nema neophodne kvalitete da ga poseduje zauvek, tu tapiju zadržavate samo za sebe.

Stanovi Beograd oglasi su vrsta muškaraca koju neću opisivati jer nemamo logo „za mlađe od 18 godina“. Ionako znate ovo što ću prećutati.

Stanovi Novi Beograd-kao pandan mogu se uzeti metroseksualci. Moderni, u trendu, skupi, uglavnom mlađi (novogradnja), lako im se pronalazi partner/stanar. Odlični su za radni vek ali, stare dane ili trenutke odmora poželjnije je provesti na mirnijem i manje zahtevnijem mestu. Ko je rekao da je uz njih vikendica obavezna?

Stanovi Beograd bez posrednika-priča se da postoje ali za većinu žena je to samo urbana legenda. Dakle, to su muškarci koji će vam sami prići u nekom klubu. Oslanjaju se samo na svoj instinkt, pređašnje iskustvo i osećaj na keca. Bez ikakvih uticaja spolja, odluku donose sami. Poslednjih godina nije zabeležen takav slučaj u Beogradu ali se sve žene nadaju da tamo negde i on postoji.

Novi Beograd stanovi prodaja-metroseksualci u srednjim godinama spremni za ženidbu. Za takvog muškarca se vrlo brzo pronalazi potencijalna supruga. Sve žene bi za brak birale tipa koji konzumira i razume koncept urednosti (makar i preterivao), higijene i stila. Individualnosti im manjka, svi su onako na isti kalup pravljeni, ali…

Stanovi izdavanje Novi Beograd– pandan njima bi se mogao naći u vidu braće. Obično mlađe. Odrastali su pod uticajem emancipovanih, negovanih žena koje prate svetske trendove (sestra i njene drugarice). Izrasli su u najbolje komade u gradu (objektivno). Spremni su da ih privremeno pustite u naručje neke druge žene ali je za trajno vlasništvo duža analiza neophodna.

Zaključak je da misija zvana Stanovi Beograd kupovina– nije laka. Pronaći među stanovima u Beogradu onaj vredan potpisivanja ugovora (koji se uglavnom doživljava kao doživotni) izuzetno je težak posao. Ako će vas bar malo utešiti, mnogo nas je sa istim problemom. Međutim, potražnja za stanovima u Beogradu neće biti manjeg inteziteta. Singl devojke ne odustaju i poslednje nade polažu u dobro staro provodadžisanje.